English | Pretraga | Mape | Korisni linkovi | Misli poznatih
|
|
English | Pretraga | Mape | Korisni linkovi | Misli poznatih |
|
||
|
Sektori
|
Značaj regionalnih studija Studenti Geoekonomskog fakulteta su u posebno povoljnom položaju jer je Geokonomski fakultet danas jedina obrazovna i naučna ustanova u našoj zemlji koja ima regionalne studije. Ovim studijama se, inače, u svetu pridaje ogroman značaj. Tako na primer, za izučavanje Azije i pojedinih azijskih zemalja postoje hiljade naučno-istraživačkih ustanova u svetu. Ovo je razumljivo ako se ima u vidu, prvo, da u Aziji živi više od trećine svetskog stanovništva i, drugo, da se težište svetske privrede pomera u Aziju. Nastavni plan i program našeg Fakulteta sačinjen je uz korišćenje iskustava najznačanijih ustanova u svetu koje se bave regionalnim studijama. Program za azijske studije oblikuje se uz odgovarajući uvid u programe istraživanja najvažnijih visokoškolskih i naučnoistraživačkih ustanova u azijskim i vanazijskim zemljama. Azijsko-pacifičke studije Program azijsko-pacifičkih studija se izučava na trećoj i četvrtoj godini i sastoji se od sledećih predmeta: Treća godina 1. Istorija civilizacije azijsko-pacifičkog regiona Četvrta godina 1. Savremena japanska privreda Japanski jezik Za izučavanje razvoja privrede jednog društva važno je razumeti i njegov ukupan društveni i kulturni razvoj u čemu jezik igra veoma važnu ulogu kao inegerušući element u prostoru i vremenu. Iako sve azijske jezike i kulture smatra važnim, Geoekonomski fakultet je otpočeo izučavanje azijskih jezika japanskim jezikom. Razlog je praktične prirode. Japan je prva zemlja na svetu koja je stvorila „privredno čudo“. Iskustvo Japana je privuklo pažnju celog sveta pa i naših naučnika i stručnjaka. Izučavanje japanskog jezika olakšava razumevanje duha celog Dalekog Istoka zato što je Japan je 405. godine prihvatio kinesko pismo. Stoga dobro poznavanje japanskog pisma olakšava ovladavanje i savremenog kineskog pisma. Sticajem okolnosti Japan je dao veliki doprinos razvoju ekonomske terminologije i u kineskom jeziku zato što su Japanci pre Kineza preveli dela britanske klasične političke ekonomije i nemačke istorijske škole. Tako su Japanci stvorili ideograme za ekonomske pojmove koje su Kinezi kasnije preuzimali. Celo područje kineske civilizacije, u koje sem Kine i Japana, spadaju i Koreja i Vijetnam, danas je u zajedničkom privrednom usponu. Istorija azijskih civilizacija Velike azijske civilizacije, kineska i indijska, zasnovane pre oko 6 hiljada godina, najstarije su civlizacije na Zemlji. To su istovremeno najtrajnije civlizacije u istoriji sveta jer imaju neprekidno postojanje od prapočetaka do danas. Sve druge civilizacije su propadale a njihovi jezici su prelazili u mrtve jezike. Zašto se izučavanju azijskih civlizacija u celom svetu pridaje tako veliki značaj? Razloga ima mnogo među kojima su najglavniji sledeći: Prvo, smatra se da glavni činilac današnjeg stvaralačkog uspona Azije leži upravo u vitalnosti azijskih civilizacija. Drugo, izučavanje azijskih civilizacija nužno je za razumevanje evropske civilizacije. Kako kaže francuski sociolog Edgar Moren (Edgar Morin) u knjizi Comment penser l'Europe, „Koreni Evrope su u Aziji“. Zahvaljujući današnjem zadivljujućem uzletu Azije na privrednoj, naučnoj i tehnološkoj ravni, Azija ponovo privlači Evropu kao što ju je prilačila vekovima dok je po bogatstvu bila ispred nje. Treće, čitava pisana istorija odvijala se na evroazijskom prostoru do velikih geografskih otkrića u periodu 14-16 veka. Političko-ekonomska geografija Azije Izučavanje političko-ekonomske geografije Azije je veoma važno zato da bi se mogao objasniti njen privredni razvoj i uspostaviti najšira privredna i kulturna saradnja. Zato se u okviru ovog predmeta izučavaju: prvo, geografkse karakteristike koje uslovljavaju potencijal prirodnih resursa; drugo, institucionalni okviri u kojima se azijske privrede razvijaju, uzimajući u obzir međunarodno-politčku stranu i unutrašnja društveno-ekonomska ustrojstva zemalja tog područja i treće, izučava se ukupan razvojni potencijal Azije i njegov prostorni raspored u okviru celog područja Ekonomija azijsko-pacifičkog regiona Izučavanjem ekonomije Azije danas je obuzet ceo svet. Azija je danas jedini deo sveta koji je u postojanom privrednom usponu. Ekonomska istorija ne pamti da je i jedan deo sveta u tako dugom vremenskom razmaku ostvarivao tako visoke stope privrednog rasta kao Azija nakon drugog svetskog rata. Azijskom „jatu u letu“, koje je poveo Japan, pridružile su se skoro sve zemlje Azije uključujući Indiju i Kinu. Dve azijske zemlje, Japan i Kina, danas spadaju u četiri ekonomski najmoćnije zemlje sveta. Indija je na putu da im se i tu pridruži. Azija je na putu da ponovo postane središte svetske privrede. Zato se vanazijske zemlje bore za prisustvo na azijskim tržištima. Za manje razvijene zemlje posebno je poučan raskid azijskih naroda s dogmatskim delom sosptvenog duhovnog nasleđa i preuzimanje iskustava i tekovina drugih naroda. Iz istih razloga u Aziji danas uspevaju sve kombinacije mera ekonomske i razvojne politike u svim oblicima vladavine i u svim političkim režimima i organizacijama vlasti. Savremena japanska privreda Savremena privreda Japana izučava se kao zaseban predmet. Razlozi su praktične prirode. Drugo, Japan je, zadržavajući osobenosti svoje kulture, asimilarao iskustva u privređivanju i tehnologiju razvijenijih zemalja i usavršavajući ih postao jedna od privredno najmoćnijih zemalja sveta. Treće, japanski narod je jedini narod na svetu koji je stao u red najbogatijih naroda zahvaljujući ljudskom činiocu. Nemajući sopostvenih prirodnih bogagstava, mimo ekonomkske teorije, postao je jedna od vodećih industrijskih sila sveta. Preradom uvoznih roba i tehnologija, stvarao je proizvode kojima je postigao viskou konkurtnost na svetskom tržištu, hronični suficit u platnom bilansu i najveće devizne zererve na svetu koje su, danas, doduše prevaziđene deviznim rezervama Kine. Ukrako, Japanci su jedini narod na svetu koji se obogatio svojim radom, znanjem, štednjom i žtvovanjem za zajednicu. Zato je japansko iskustvo u privređivanju predmet izučavanja u celom svetu pa bi stoga trebalo da bude i predmet ozbiljnog izučavanja u našoj zemlji. Koordinator sektora Dr Blagoje Babić, profesor |
 |
www.megatrend-edu.net/gef Vrh strane • Upis • Misija • Profesori • Kontakt © GeoEkonomski fakultet - Megatrend univerzitet, Beograd
|